*Prijave su zatvorene!

Startup studio Fondacije Mozaik i Sarajevo Business Forum (SBF) u saradnji sa Svjetskom federacijom inovatorskih organizacija (IFIA) i nacionalnim udruženjima inovatora, 23. i 24. novembra 2020. godine  organizuju  Prvi regionalni virtualni Sajam inovacija i poduzetništva ”Sarajevo 2020”. Ovaj jedinstveni virtuelni događaj će okupiti preko 200 izlagača iz cijelog regiona. Na naš poziv za učešće odazvalo se preko 150 malih i srednjih biznisa, preko 40 inovatorica i inovatora iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine te 20 investitora i investitorica. Sajam otvaraju tri sjajne inovatorske i poduzetničke priče, a nakon što ih poslušaš možeš se prošetati Salom za inovacije, Salom za male i srednje biznise, Salom za investicije i podršku ili pogledati Regionalno takmičenje najboljih inovacija “Sarajevo 2020”. Jedna takva priča je i priča Mirze Cifrića. 

Mirza Cifrić, rodom iz Tuzle, je vlasnik i osnivač Veritas Genetics, koja je bila prva kompanija koja je sekvencirala cijeli ljudski genom za cijenu manju od $1000. Jedan je od preduzetnika pionira na polju prirodnih nauka.

Mirza vrlo mlad odlazi u Ameriku, već 1995. godine, praktički kao tinejdžer, gdje studira električni inženjering na Northeastern University, a potom 2004. godine upisuje Harvard Business School, gdje se specijalizira za biotehnologiju.

Prije pokretanja kompanije Veritas, bio je na poziciji izvršnog direktora kompanije Abvitro Inc, kao i Solmap Pharma. Nakon što je Solmap Pharma prodana firmi FORMA Therapeutics, Mirza se priključuje kao rukovodilac korporativnog razvoja upravo FORMA-i. Pored toga, bio je i u upravnim odborima Endicott College-a, kao i Huamei Diagnostics-a.

Ipak, on nije rođen kao osoba koju je uvijek zanimala oblast genetike i biotehnologije. Za intervju za akta.ba, pojasnio je svoje polje zanimanja: “Stvari se brzo mijenjaju u svijetu, nauci, biznisu i ta mogućnost da editujemo gene nije ni postojala prije nekoliko godina. Desila se prije 5 godina, a mogla se desiti za deset, ili za 50, ili nikad. I to je taj interesantni dio kad vjerujete da nešto može uspjeti, kad vjerujete da se može ostvariti, da nemate prepreka.”

Njegova kompanija je proglašena jednom od 50 MIT Tech Review najinovativnijih na svijetu, a taj revolucionarni pristup tretira DNK kao silikonski čip 21. stoljeća. Procjene stručnjaka su da će DNK revolucija predvođena upravo Mirzom i njegovom ekipom omogućiti kodiranje aplikacije koja će moći izliječiti nasljedne bolesti, kao što je cistična fibroza, a nova oblast kojom se on danas bavi se zove – sintetička biologija.

Mirzino upravljanje Veritasom se najbolje ogleda u pokretanju globalnog pokreta dostupnosti genomskih informacija, te građenju infrastrukture, koja je u mogućnosti da sekvencira i tumači stotine hiljada, a na kraju i milione, ljudskih genoma svake godine. Veritas je danas globalna, multinacionalna kompanija sa predstavništvima u SAD, Evropi i Kini.

Ono što ga izdvaja od većine vlasnika kompanija jeste njegovo mjerilo uspjeha. Naime, on uspjeh mjeri po nivou sreće koji osjećate, a ne po tome koliko firma ima uposlenica i uposlenika, niti kakve rezultate postiže: “Ono što je puno važnije od toga jeste da morate biti sretni, ali konstantno nezadovoljni u smislu da stalno mislite na činjenicu da uvijek može bolje i brže i da nema kraja. A, uspjeh…uspjeh će se mjeriti po onome što ostane poslije nas”.

Na pitanje koliko ustvari traje njegov jedan dan, Mirza odgovara sa: „Dan kod nas traje 24 sata, nema početka i nema kraja. Veritas ima kancelarije u Americi, Kini i sada po Evropi, tako da u neku ruku kažem da ‘u Veritasu sunce ne zalazi’, znači ne zalazi ni odgovornost, konstantno. Obično se budimo između 6:30-7:00, kada se probudi jedan od najmlađih članova naše porodice koji ima dvije godine.”

Svakako da će posjetioci sajma imati priliku saznati više o Mirzi i njegovim tajnama uspjeha, zato, prijavite se i pridružite nam se! 

Evo kako je svoje prisustvo na Sajmu najavio Mirza:

Pročitaj više o Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”:

• Pogledaj agendu Sajma inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”
• Mate Rimac: Vidimo se na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”!
• Video intervju sa Huseinom Hujićem (Asocijacija inovatora BiH) – Svaka inovacija je potencijalni društveno-razvojni projekt!
• Urška Fric (Konzorcij za prenos tehnologij iz JRO v gospodarstvo – KTT): Inovatori i inovatorice su se savršeno prilagodili trenutnoj situaciji
• Đuro Borak (Savez pronalazača Beograda): Pronalazaštvo garantuje tehnološki razvoj i napredak društva
• Igor Dujmović (Udruga inovatora Hrvatske): Inovatorke i inovatori su najpotrebniji u kriznim vremenima
• Collectivibe virtuelni događaji: Kako (mali) biznisi mogu da prežive COVID-19 pandemiju?

___________________

• Ako već nisi, registruj se i pridruži našoj zajednici za više sličnih poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u našu Facebook grupu: lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.

*Prijave su zatvorene!

Startup studio Fondacije Mozaik i Sarajevo Business Forum (SBF) u saradnji sa Svjetskom federacijom inovatorskih organizacija (IFIA) i nacionalnim udruženjima inovatora, 23. i 24. novembra 2020. godine organizuju Prvi regionalni virtualni Sajam inovacija i poduzetništva ”Sarajevo 2020”. Ovaj jedinstveni virtuelni događaj će okupiti preko 230 izlagača iz cijelog regiona. Na naš poziv za učešće odazvalo se preko 160 malih i srednjih biznisa, 50 inovatorica i inovatora iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine te preko 20 investitora i investitorica. Sajam otvaraju tri sjajne inovatorske i poduzetničke priče, a nakon što ih poslušaš možeš se prošetati Salom za inovacije, Salom za male i srednje biznise, Salom za investicije i podršku ili pogledati Regionalno takmičenje najboljih inovacija “Sarajevo 2020”. Jedna takva priča je i priča Mate Rimca.

Evo kako je svoje prisustvo na Sajmu najavio Mate:

Mate Rimac: inovator, poduzetnik i osnivač vrlo uspješne kompanije Rimac Automobil. U narodu poznat i kao balkanski Elon Musk. Zašto?

Rođen je 1988. godine u Livnu, a s majkom Zdenkom i ocem Ivanom je preselio u Frankfurt kada je imao svega 3 godine. Tu žive do 2000. godine, a onda se sele u Samobor, grad u Hrvatskoj. Njegovo zanimanje za automobile počinje već u srednjoj školi kada se počinje baviti utrkama automobila. Naime, tu je pokvario motor BMW-a iz 1984. godine, te je, umjesto konvencionalne popravke, odlučio da ga pretvori u električnu varijantu kupujući dijelove preko interneta. Dodao je električni pogon, a nakon godinu dana rada, uspio je pokrenuti svoj stari BMW s potpuno električnim motorom!

Ipak, kako bi bolje procijenio performanse svog električnog pulena, Mate odlučuje da se vrati utrkivanju. Jedine utrke na koje se mogao prijaviti su bile takozvane „drag“, odnosno utrke s ubrzavanjem, radi raznih restrikcija u pogledu motora unutar automobila koji su prijavljeni za takmičenja. Nakon svake od njih, Mate je primjećivao određene minuse i slabe tačke koje je potom unapređivao i prepravljao. Njegov električni BMW 2011. godine pobjeđuje u klasi 11 te tako postaje jedan od najbržih automobila u regionu!

Danas, svega nekoliko godina nakon tog događaja koji mu je preokrenuo život, njegova kompanija Rimac Automobili, osnovana 2009. godine, bori se za primat među svjetskim kompanijama za proizvodnju električnih automobila. A od tog prvog mjesta uopšte nisu daleko. Mate se 2017. godine našao na Forbesovoj listi inovativnih i mladih preduzetnika, a njegove kompanije danas zapošljavaju preko 900 osoba!

Ipak, nisu sve godine između ove dvije životne etape bile “med i mlijeko“. Štaviše, taj međuperiod je bio obilježen mukotrpnim radom.

Kako navodi u intervjuu za Netokraciju:, „Fundraising u počecima je neuporediv sa stanjem posljednjih godina. Tada smo bili potpuno nepoznati, bez iskustva i kapitala, pa sam razgovarao sa svima koji su pokazali interes. Neki od sastanaka su bili po zaista čudnim hotelima, sa svakakvim ‘prinčevima’, pri čemu sam u jednoj situaciji zaista mislio i zvati policiju da nekog ne prevare kako su pokušali nas. Dakle, na početku nam je bilo vrlo teško doći do kapitala i zaista sam svašta pokušavao da ga osiguramo! Od osnivanja smo se zbog velikih finansijskih potreba osjećali kao da smo s vodom do grla – i još nas neko vuče pod vodu.“  

Nakon što su u Frankfurtu 2011. godine na Frankfurt Motor Show-u predstavili svoj automobil nazvan Rimac Concept One, svi su bili šokirani. Niko nije očekivao da će mala kompanija iz Hrvatske predstaviti električni automobil koji dostiže 100 kilometara na sat za svega 2.8 sekundi!

Na kraju, sve te nedaće i kompletan trud su se isplatili, te je danas Rimac Automobili kompanija „teška“ preko $720 miliona.

Dok su svi očekivali da će Mate premjestiti svoju kompaniju negdje drugo, on je odlučio ići „uzvodno“ te ostati u svojoj matičnoj zemlji – Hrvatskoj. Za sebe kaže da je uporan i da želi da ostane upravo tu, odakle je i krenuo.

Ono što je veoma pohvalno kod Mate jeste njegova transparentnost! Naime, nedavno je na YouTube-u objavio video koji traje preko sat vremena u kojem prolazi kroz izvještaj svoje kompanije za treći kvartal tekuće godine. To, dakle, uključuje i finansijske podatke, kao i informacije o razvojima proizvoda i usluga.

Ono što prosječnom gledatelju „upada“ u oči jeste činjenica da u vlastitoj firmi – on uopšte nema najvišu platu! Naime, kako sam navodi, barem 15 uposlenika ima višu platu od njega.

Također, njegov nesebičan način vođenja kompanije se ogleda i u strukturi vlasništva kompanije. Prilikom spominjanja strukture vlasništva, naglasio je i da će značajan udio vlasništva kompanije, kao i veliki udio vrijednosti firme dati svojim radnicima iz razloga što im on želi priuštiti mnogo više od same plate.

Ipak, električni automobili nisu jedina stvar kojom se Mate bavi. Kao osoba koja je svjesna nove industrijske revolucije u kojoj smo, te modernizacije mnogih aspekata života, Rimac je 2008. godine osnovao i kompaniju Greyp Bikes. Greyp Bikes je kompanija koja se bavi – pogodili ste – proizvodnjom električnih bicikala! Njihovo sjedište je također u Svetoj Nedjelji, baš kao i jedna od poslovnica Rimac Automobila.

Mate Rimac je jedna iznimno posebna, nekonvencionalna osoba, a za one koji se žele bolje upoznati s Matinim likom i djelom, imat će priliku za to na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”!

Pročitaj više o Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”:

• Pogledaj agendu Sajma inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”
• Mirza Cifrić: Vidimo se na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”!
• Video intervju sa Huseinom Hujićem (Asocijacija inovatora BiH) – Svaka inovacija je potencijalni društveno-razvojni projekt!
• Urška Fric (Konzorcij za prenos tehnologij iz JRO v gospodarstvo – KTT): Inovatori i inovatorice su se savršeno prilagodili trenutnoj situaciji
• Đuro Borak (Savez pronalazača Beograda): Pronalazaštvo garantuje tehnološki razvoj i napredak društva
• Igor Dujmović (Udruga inovatora Hrvatske): Inovatorke i inovatori su najpotrebniji u kriznim vremenima
• Collectivibe virtuelni događaji: Kako (mali) biznisi mogu da prežive COVID-19 pandemiju?

__________________________

• Ako već nisi, registruj se i pridruži našoj zajednici za više sličnih poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u našu Facebook grupu: lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.

*Prijave su zatvorene!

Startup studio Fondacije Mozaik i Sarajevo Business Forum (SBF) u suradnji sa Svjetskom federacijom inovatorskih organizacija (IFIA) i nacionalnim udruženjima inovatora, 23. i 24. studenog 2020. godine organiziraju Prvi regionalni virtualni Sajam inovacija i poduzetništva ”Sarajevo 2020”. Osnovni cilj Sajma je pomoći našim poduzetnicama i poduzetnicima da budu što inovativniji, a inovatoricama i inovatorima da budu poduzetniji. Također, cilj je u rad Sajma uključiti vodeće regionalne investitore kako bismo svi zajedno podržali proizvodnju i primjenu inovacija u zemljama bivše Jugoslavije i podržali razvoj malih i srednjih biznisa. U nastavku, naša sugovornica iz Slovenije, Urška Fric (Fakultet za informacijske študije iz Novog mesta), pripremila je odgovore na pitanja konsultirajući se s članicama i članovima Konzorcija. 

Svrha Konzorcija za prenos tehnologij iz JRO v gospodarstvo (KTT), je ohrabriti jačanje veza između javnih istraživačkih organizacija (JRO) i privrede, te jačanje kompetencija ureda za prijenos tehnologija (TTO), istraživača i kompanija u Sloveniji. Slijedom tako visoko postavljenog cilja Konzorcij JRO KTT objedinjuje 8 partnera odnosno ureda za prijenos tehnologija: Institut ”Jožef Stefan” (koordinator KTT), Univerza v Ljubljani, Univerza v Mariboru, Univerza na Primorskem, Nacionalni inštitut za biologijo, Kemijski inštitut Slovenije,  Kmetijski inštitut Slovenije, Fakulteta za informacijske študije v Novem mestu.

Koliko je vama važno zajedničko predstavljanje na međunarodnim sajmovima i događajima, gdje su inovatori i inovacije na prvom mjestu?

URŠKA FRIC: Predstavljanje inovatora sa njihovim inovacijama i invencijama na međunarodnim sajmovima važno je i za inovatore, partnere, odnosno organizacije u okviru kojih rade ti inovatori pa i za sve one koji posjete sajmove. Osim promocije organizacija na području inovacija i svojih inovatora, takvi sajmovi važni su za umrežavanje između inovatora i investitora, pa i za umrežavanje javno istraživačke sfere i privrede.

Možete li predstaviti Konzorcij za prenos tehnologij iz JRO v gospodarstvo te poziciju Konzorcija unutar države Slovenije?

URŠKA FRIC: Konzorcij za prenos tehnologij iz JRO v gospodarstvo (KTT) osnovan je 2017. godine. Investiciju sufinanciraju Republika Slovenija i Europska unija iz Europskog fonda za regionalni razvoj. Svrha KTT je poticanje jačanja veza i suradnje između javnih istraživačkih organizacija (JRO) i privrede i jačanje kompetencija ureda za transfer tehnologije (TTO), istraživača i kompanija. Svrha KTT-a je i ojačati komercijalizaciju već razvijenih naučnih rješenja i stimulirati potražnju i ojačati razvojne kompetencije. Ovo potiče proces prenošenja naučnih otkrića iz JRO-a u kompaniju u cilju daljeg razvoja i komercijalizacije, što znači prenošenje u javnu korist i ekonomsku upotrebu radi povećanja socijalne zaštite i uticaja na stvaranje nove vrijednosti. Svrha KTT-a je učiniti već razvijene tehnologije dostupnijim široj javnosti i ekonomskim subjektima, odnosno detaljnije predstaviti aktivnosti prenosa znanja i tehnologija, konzorcijuma i partnerskih aktivnosti, okupiti sve dionike u procesu prenosa znanja i tehnologije i ponuditi zajednički pregled slovenskog JRO kompanije.

Koji su najvažniji uspjesi inovatorice i inovatora iz Slovenije posljednjih godina?

URŠKA FRIC: KTT je vrlo uspješan sa svojim inovatorima i njihovim inovacijama – ako bismo htjeli navesti sve nagrade, trebalo bi nam poprilično vremena i prostora. Spomenimo niz bronzanih, srebrnih i zlatnih medalja na nacionalnim i međunarodnim sajmovima.

Živimo u iznimno neobičnom i izazovnom vremenu epidemije. Kako su inovatorice i inovatori reagirali na ovakvu situaciju?

URŠKA FRIC: Inovatori i inovatorice su se savršeno prilagodili trenutnoj situaciji. S obzirom na to da su mnoge situacije u kojima su oni do sada predstavili svoje inovacije otkazane zbog ove situacije, oni se stoga prijavljuju na događaje koji se odvijaju ili virtualno ili bez fizičkog prisustva inovatora. Stoga nam je učešće na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020” itekako dobrodošlo.

Kakav je tretman državnih institucija i agencija prema inovatorima, inovatoricama i njihovim inovacijama?

URŠKA FRIC: Različite državne institucije (SPIRIT Slovenija – Javna agencija za poduzetništvo, internacionalizaciju, strana ulaganja i tehnologiju, Slovenski poduzetnički fond, nekoliko ministarstava: Ministarstvo ekonomskog razvoja i tehnologije, Ministarstvo obrazovanja, znanosti i sporta) pomažu inovatorima (istraživačima) kroz razne natječaje, obuke itd. Institucije također potiču prijavu patenata (što se često vidi i kao pokazatelj uspješnosti projekta). Institut Jožef Stefan slovenski je koordinator Enterprise Europe Network (EEN) koji nudi informacije i praktične savjete o mogućnostima u EU tržište, europsko zakonodavstvo i relevantne politike; poslovna i tehnološka baza podataka koja predstavlja osnovu za traženje odgovarajućih partnera; informacije o natječajima i međunarodnoj suradnji.

Gdje vidite prigode za kvalitetnu komercijalizaciju inovacija? Koliko je to težak put?

URŠKA FRIC: Prema našem iskustvu, najviše mogućnosti komercijalizacije inovacija naših istraživača (inovatora) pruža se komercijalizacijom u slovenskim tvrtkama. Put je unatoč tome težak. U sklopu aktivnosti našeg Konzorcija pokušavamo predstavljati most između istraživača i tvrtki.

Kakvo je vaše iskustvo kada je riječ o zaštiti patenta?

URŠKA FRIC: Za zaštitu intelektualnog vlasništva (npr. patent) važno je nekoliko elemenata: 

• Strategija (gdje treba odgovoriti na važna pitanja: što istraživač želi učiniti s patentom – želi li prodati ili licencirati patent), 
• Pregled stanja tehnike i 
• Pregled tržišta.

Mogu li se patenti iz drugih država zaštiti i registrirati u Republici Sloveniji?

URŠKA FRIC: Intelektualno vlasništvo iz drugih zemalja može se registrirati u Sloveniji. To je regulirano u Slovenskom uredu za intelektualno vlasništvo (SIPO).

Kako biste opisali inovatorice i inovatore, što je njihova zajednička osobina?

URŠKA FRIC: Inovatori i inovatorice su ljudi koji su rođeni s istraživačkom venom, žive korak ispred vremena i idu u korak s vremenom. Vrlo su kreativni i žive sa svojim idejama, koje čovječanstvu mogu biti od velike pomoći primjenom u praksi.

Ako do sada sada nisi, obavezno pogledaj i najavni video Sajma i javi hoćeš li nam se pridružiti na našem FB eventu:

Pročitaj intervjue s partnerima iz regije:

• Pogledaj agendu Sajma inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”
• Video intervju sa Huseinom Hujićem (Asocijacija inovatora BiH) – Svaka inovacija je potencijalni društveno-razvojni projekt!
• Igor Dujmović (Udruga inovatora Hrvatske): Inovatorke i inovatori su najpotrebniji u kriznim vremenima
• Đuro Borak (Savez pronalazača Beograda): Pronalazaštvo garantuje tehnološki razvoj i napredak društva
• Collectivibe virtuelni događaji: Kako (mali) biznisi mogu da prežive COVID-19 pandemiju?
• Mirza Cifrić: Vidimo se na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”!
• Mate Rimac: Vidimo se na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”!

• Ako već nisi, registruj se i pridruži našoj zajednici za više sličnih poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u našu Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.

Startup studio Fondacije Mozaik i Sarajevo Business Forum (SBF) u saradnji sa Svjetskom federacijom inovatorskih organizacija (IFIA) i nacionalnim udruženjima inovatora, 23. i 24. novembra 2020. godine organizuju Prvi regionalni virtualni Sajam inovacija i poduzetništva ”Sarajevo 2020”. Osnovni cilj Sajma je pomoći našim poduzetnicama i poduzetnicima da budu što inovativniji, a inovatoricama i inovatorima da budu poduzetniji. Također, cilj je u rad Sajma uključiti vodeće regionalne investitore kako bismo svi zajedno podržali proizvodnju i primjenu inovacija u zemljama bivše Jugoslavije i podržali razvoj malih i srednjih biznisa. Uoči Sajma objavljujemo razgovor s gospodinom Đurom Borakom, iz Saveza pronalazača Beograda.

Unapređenje razvoja pronalazaštva, tehničko-tehnoloških, organizacionih i drugih inovacija određuje plan i program rada Saveza pronalazača Beograd. Organizovanje i popularisanje pronalazačke delatnosti u svakoj radnoj sredini vodilja je ovog izuzetno uspešnog udruženja. Delovanje je potpuno fokusirano na potrebe pronalazača, privrede i zainteresovanih privrednih subjekata, tako što pruža potrebnu stručnu pomoć licima i kolektivima na poslovima zaštite i korišćenja rezultata inventivnog rada. Tako se stvaraju uslovi za negovanje i razvoj svih oblika inovacija. “Neophodno je da se udruženja pronalazača povežu sa privrednim komorama i nadležnim ministarstvima i da svi zajedno dođemo do boljih saznanja za valorizaciju ideja” – ističe Đuro Borak, predsednik Saveza pronalazača Beograda.

Kako ocenjujete važnost zajedničkog predstavljanja na međunarodnim sajmovima i događajima, gde su inovatorke, inovatori i inovacije na prvom mestu?

BORAK: Pošto ove godine Savez pronalazača Beograda slavi 40 godina izložbi “Pronalazaštvo Beograd” i 8 godina izložbi “Kup nacija mladih” jasno je da se ovom vidu prezentovanja patenata, novih tehnologija, dizajnerskih rešenja kao i inovativnih rešenja mladih poklanja izuzetna pažnja.

Тrеbа rеći dа su izložbe „Pronalazaštvo Beograd“ pоsеbnо mеstо оkuplјаnjа i družеnjа prоnаlаzаčа sа mеđusоbnоm rаzmеnоm idеја i znаnjа. Pоrеd vеć ustаlјеnоg cilја dа mоtivišе i pоdstičе prоnаlаzаštvо sа аfirmаciјоm prоnаlаzаčа i inоvаtоrа, оvа Izlоžbа imа pоsеbne cilјeve kao npr:

• dа prоmоvišе i nudi nоvе tеhnоlоgiје i prоizvоdе,
• dа vrši trаnsfеr tеhnоlоgiја i znаnjа,
• dа izvrši pоkušај kоmеrciјаlizаciје prоnаlаzаkа, nоvih tеhnоlоgiја, industriјskоg dizајnа а timе i nоvоg prоizvоdа.

Izlоžbа је prilikа zа nеpоsrеdnе kоntаktе prоnаlаzаčа i оstаlih učеsnikа Izlоžbе sа јаvnоšću, putеm izlоžbеnоg mаtеriјаlа, јаvnih glаsilа, štаmpе, tеlеviziје…

Sajam inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020” je prilika da široj publici predstavite Savez pronalazača Beograda i poziciju unutar savremenog srpskog društva. Kako je Savez nastao?

BORAK: Prе višе оd 95 gоdina, dаklе, 1925. gоdine оsnоvаn је Sаvеz prоnаlаzаčа i nаučnikа Bеоgrаdа kаkо sе pоpulаrnо nаzivао „ТRUSТ МОZGОVА“ kојi је tаdа оkuplјао vrhunskе nаučnikе i prоnаlаzаčе kојi su gоtоvо svi bili člаnоvi Srpskе аkаdеmiје nаukа i pоstаvili su sеbi zаdаtаk dа pоdižu pоdmlаdаk i rеаfirmišu privrеdu Srbiје.

Pоslе II svеtskоg rаtа, kаdа је trеbаlо оbnоviti rаzrušеnu privrеdu i uspоstaviti prоizvоdnju оslаnjајući sе nа inоvаciје i stvаrаlаštvо u dаtim uslоvimа ukаzаlа sе pоtrеbа zа fоrmirаnjеm mаsоvnih оrgаnizаciја inоvаtоrа оdnоsnо klubоvа pri privrеdnim kоlеktivimа i tаčnо prе 64. gоdinа fоrmirаn је rаd Sаvеzа prоnаlаzаčа Bеоgrаdа kојi је pоkаzао dа је sа gеnеrаciјаmа prоnаlаzаčа, nоvаtоrа, istrаživаčа i nаučnikа nаstаviо trаdiciјu svојih slаvnih prеthоdnikа i оstаviо vrеdnе i visоkо vrеdnоvаnе rеzultаtе rаdа zа budućе gеnеrаciје.

Rаdi pоdsеćаnjа, nеоphоdnо је istаći, dаklе, dа је 1956. gоdinе u Bеоgrаdu fоrmirаn Аktiv prоnаlаzаčа, kојi је slеdеćе gоdinе prеrаstао u Udružеnjе prоnаlаzаčа, а kаsniје u Sаvеz prоnаlаzаčа i аutоrа tеhničkih unаprеđеnjа Bеоgrаdа dа bi оd 2011. rеgistrоvаn kао Sаvеz prоnаlаzаčа Bеоgrаdа. Sumirајući, dаklе, sаmо dео rеzultаtа i bоgаtоg i mаsоvnоg invеntivnоg rаdа stvоrеnоg оd prоnаlаzаčа u kојimа dеluје оvај Sаvеz, mоžе sе zаklјučiti dа је stvоrеnа mоćnа оrgаnizаciја sа izuzеtnim prоnаlаzаčimа kојi nаstаvlјајu trаdiciјu svојih slаvnih prеdаkа Nikоlе Теslе, Мihаilа Pupinа i Мilutinа Мilаnkоvićа, kао i brојnih prоnаlаzаčа kојi su zаčеli prоnаlаzаčki pоkrеt u nаs.

U оrgаnizаciјi Sаvеzа i IFIA u Bеоgrаdu је, u prоstоriјаmа SАNU-а, 2007. gоd. оdržаnа Меđunаrоdnа kоnfеrеnciја inоvаciја „INОVАCIЈЕ & ZDRАVА I SIGURNА ČОVЕKОVА ОKОLINА“ i vеlikа izlоžbа prоnаlаzаkа nа Sајmu tеhnikе sа učеšćеm vеlikоg brоја strаnih udružеnjа. Svе оvо nе bi bilо mоgućе rеаlizоvаti bеz uklјučеnjа vеlikоg brоја kоlеktivа u rаdu Sаvеzа. Nеmеrlјiv је dоprinоs institutа i fаkultеtа, Мinistаrstvа prоsvеtе, nаukе i tеhnоlоškоg rаzvојa Srbiје, Мinistаrstvа оdbrаnе, Grаdа Bеоgrаdа-Grаdskе uprаvе, Sеkrеtаriјаtа zа privrеdu, PK Bеоgrаdа, Еtnоgrаfskоg muzеја Bеоgrаd kао i mnоgih drugih оrgаnizаciја i ustаnоvа. 

U sklаdu sа tim, zа nаrеdni pеriod mоglа bi sе izrеći pоrukа kојu su prоmоvisаli i nаši umni lјudi, tј. dа sе uklјučе svе krеаtivnе snаgе оvоg društvа nа оživlјаvаnju i pоdizаnju ukupnоg nivоа prоizvоdnjе i stvоrе uslоvi zа brži rаzvој privrеdе sа cilјеm pоstizаnjа ukupnоg blаgоstаnjа nаšеg nаrоdа. Nаši prоnаlаzаči ćе, kао i dо sаdа, tо činiti.

Priče o idejama koje, ničim izazvane, padaju na pamet srećnim izumiteljima „ne piju vodu”. Iznenadni pronalazak po pravilu je rezultat ozbiljnog mozganja, svesnog ili podsvesnog, o nekom problemu ili načinu da se unapredi svet u kome živimo.

Koji su najvažniji uspesi pronalazača iz Srbije poslednjih godina?

BORAK: Zаhvаlјuјući navedenim аktivnоstimа fоrmirаnо је inciјаlnо јеzgrо prеduzеtnikа, dаklе, krеаtivnih lјudi kојi su nа оsnоvаmа svојih pаtеntnih rеšеnjа imаli hrаbrоsti dа zаpоčnu sоpstvеni biznis i dа rаzviјu sоpstvеnе firmе. Pо nаšој еvidеnciјi zа prоtеklih 25 gоdinа stvоrеnо је prеkо 75 tаkvih firmi. Međutim, treba naglasiti da su mnoga patentna rešenja realizovana u proizvodnji u velikim kolektivima koja imaju izuzetne istraživačke centre, a koji su rezultat dugotrajnih istraživačkih istraživanja i ispitivanja odnosno validnih sertifikacija.

Pojava pandemije je onemogućila održavanje najavljene međunarodne izložbe “Pronalazaštvo Beograd 2020” i međunarodne Izložbe mladih “Kup nacija mladih 2020”. Zbog toga je održavanje Sajma inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020” još važniji i potrebniji događaj za našu regiju. 

Živimo u izuzetno neobičnom i izazovnom vremenu pandemije. Kako su srpski inovatori i inovatorke reagovali na ovakvu situaciju?

BORAK: Jedan broj inovatora se uključio u izradu novih kreativnih rešenja koji su pomogli da se rad medicinskog osoblja koji rade neposredno sa inficiranim osobama olakša i poboljša kao što je izrada tunela ili kapija za dezinfekciju osoblja i/ili ljudi koji komuniciraju sa bolničkim osobljem kao i zaštitnih maski, vizira kreiranim sa 3D štampačima i sl.

Drugi, pak, pronalazači koji imaju zasnovanu proizvodnju na osnovu svojih patentnih rešenja su ušli u određenu vrstu krize zbog otežane proizvodnje, smanjenog tržita i otežanog izvoza. Pojava pandemije je onemogućila održavanje najavljene međunarodne izložbe “Pronalazaštvo Beograd 2020” i međunarodne Izložbe mladih “Kup nacija mladih 2020”.

Kakav je tretman državnih institucija i agencija prema pronalazačima i inovacijama?

BORAK: Državne institucije, tu pre svega mislim na izvršnu vlast, imaju izrađenu stratešku politiku vezanu za inovativne i kreativne procese i inovativna rešenja kroz uređenu zakonsku regulativu. Ovaj proces se odvija kroz najmanje dva ministarstva direktno i dva ministarstva indirektno.

U prvom slučaju Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja finansiraju inovativne projekte u segmentu tehnološkog razvoja kao patentna rešenja fizičkih lica registrovanih u bazi Ministarstva. Zatim postoji posebno Ministarstvo za inovacije koje promoviše preduzetničke firme zasnovane na inovacijama uključujući formiranje i rad naučnih parkova posebno u većim urbanim centrima. Indirektni subjekti su Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo ekologije koje nezavisno, ciljano, podržavaju i finansiraju inovacijone projekte iz svojih delatnosti.

Što se tiče finansiranja saveza to je prepušteno samostalnom radu kao i samostalnom finansiranju. Pokušaj rada sa većim brojem agencijama je propao uglavnom, razlog tome je što su iste pokušale da dođu do određenih inovativnih rešenja, međutim, kad su došli do željenih informacija saradnja je raskidana a pronalazači i inovatori su u velikom broju bili izigrani.

Specifičan slučaj je kod pronalazaka fizičkih lica koji, u principu, dobiju registrovan patent i sa tim misle da su rešili problem u smislu sad će “ceo svet da ih vuče za rukav” da im ponudi velike novce za njihova inovativna rešenja. U realnosti, ta fizička lica precenjuju značaj i vrednost svog izuma i kada se pojavi investitor taj vrlo brzo odustane zbog takvog nerealnog stava.

Gde vidite prilike za kvalitetnu komercijalizaciju inovacija? Koliko je to težak put?

BORAK: Kada su pronalasci i inovativna rešenja rezultat višegodišnjeg istraživačkog rada, a gde je buduća primena u većini slučajeva poznata, autori odnosno inovatori su posebno nagrađeni shodno nivou inovativnosti i komercijalnim ugovornim obavezama. U ovu kategoriju spadaju i preduzetničke firme koje su zasnovane na sopstvenim inovacijama odnosno pronalascima gde je uloženo dosta sopstvenog kapitala u razvoj firme ali koji se susreću sa velikim brojem administrativnih obaveza državnog aparata i veoma teško dolaze do potrebnog profita shodno veličini uloženog inovacionog kapitala.

Polazeći od predhodno uočenih problema intenzivno se radi na otvaranju “Naučnih parkova” koji dobre inovacione projekte oslobađaju administrativnih obaveza čime se postiže veća propulzija novih ideja i novih proizvoda ka raspoloživom domaćem i stranom tržištu.

Put od ideje do prototipa je često dugačak i komplikovan, iako mnogi misle da je sama ideja dovoljna za uspeh. Kakva su vaša iskustva?

BORAK: Specifičan slučaj je kod pronalazaka fizičkih lica koji, u principu, dobiju registrovan patent i sa tim misle da su rešili problem u smislu sad će “ceo svet da ih vuče za rukav” da im ponudi velike novce za njihova inovativna rešenja. U realnosti, ta fizička lica precenjuju značaj i vrednost svog izuma i kada se pojavi investitor, on vrlo brzo odustane zbog takvog nerealnog stava. To tako ide u nedogled dok odnosni patent ne zastari. Retki su pronalazači koji svoj patent realizuju u prototip koji je u suštini funkcionalni model koji nije, pak, pogodan za veliku serijsku proizvodnju i sl.

Snalažljiviji pronalazači, međutim, ulože mnogo veća sredstva čime mogu da dokažu opravdanost moguće investicije i kroz dobru studiju izvodljivosti i biznis plan nađu investitora i kroz partnerske odnose zajedno krenu u komercijalnu realizaciju. U ovom zadnjem slučaju, međutim, treba imati u vidu da se radi o ulaganju većih odnosno velikih materijalnih sredstava uz organizaciju jedne koherentne i savremene kompanije koja treba zaštićeno inovativno rešenje, napraviti, ispitati, sertifikovati, marketinški obraditi i konačno lansirati na tržište. To nije nimalo lak i jednostavan put.

Kakvo je vaše iskustvo kada je reč o zaštiti patenta?

BORAK: Ovo je uvek bolna tema. Patentne prijave podnose pravna i fizička lica.

• Pravna lica iz naše zemlje su minorna jer veliki broj istraživača iz instituta i fakulteta smatraju da je to pežorativan čin i još uvek ne shvataju ulogu intelektualne svojine u razvoju jednog proizvoda i pritom zaštiti profita koji proističe od plasiranja inovativnog proizvoda na domaćem i svetskom tržištu. Češće dobijene inovativne rezultate plasiraju na domaćim i svetskim kongresima od čega autori kao pojedinci imaju bodove za svoje lokalno napredovanje u struci i ništa više. Druga pravna lica prosto ignorišu zaštite smatrajući da im to ne treba i sve češći je slučaj da se isti nađu na sudovima radi pravdanja krivotvorenja njihovih ili odnosnih patentnih rešenja.

Onaj mali deo pravnih lica koji je upoznat sa pravima zaštite intelektualne svojine angažuje vrsne stručnjake koji čine prave zaštite, kako za našu državu, tako i šire na inostranom polju. Manjkavost Zavoda za intelektualnu svojinu, po ovom pitanju, je što nisu nametnuli sistemsku obuku potrebnih znanja iz odnosne oblasti u pre svega školskom sistemu ali i u istraživačkim i drugim ustanovama i pravnim licima i dr. Pošto je Srbija mala zemlja i pošto je u procesu tranzicije iz jednog u drugi pravni sistem, ovo bi bilo nužno u smislu zaštite visoko rangiranog intelektualnog kapitala.

• Fizička lica su poseban problem. U ranijem perodu i drugom sistemu su mnoga fizička lica vršili zaštitu svijih ideja putem patentne prijave. Dešavalo se da jedno fizičko lice prijavi i dobije rešenje za više (čak i 100) patenata koja se godinama održavaju. Prijava je, novčano gledano, bila vrlo simbolična. Dolaskom novog pravnog sistema sve se pooštrilo i prijave patenata nisu bile tako jeftine. Sve urgencije preko Privredne komore Srbije da se to ne radi nisu urodile plodom.

Razlog za ovu intervenciju se odnosila da mnogi pronalazači štite svoje ideje u većem broju čekajući pogodan trenutak otvaranja države i upliva stranih investitora kako bi neku od odnosnih ideja mogli plasirati. U ranijim godinama je bilo od 350-600 prijava godišnje, a u zadnjim godinama taj broj jedva prelazi 100. Drugi problem koji proističe iz takvog stanja je taj da ukoliko se ne produži održavanje patenta u odnosnoj godini pronalazač gubi pravo nad vlasništvom nad odnosnom intelektualnom svojinom, tj. ono prelazi na vlasništvo Zavoda odnosno Države. S obzirom na učestalu ovu pojavu procurile su nezvanične informacije da se na taj način prodaju kreativna rešenja koja postaju “slobodna” zainteresovanim kupcima što u zemlji što u inostranstvu.

Mogu li se patenti iz drugih država zaštiti i registrirati u Srbiji?

BORAK: Mogu se registrovati. Kad pogledate web sajt Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije videćete da više prijava odnosno izdatih rešenja imaju stranci nego domaći pronalazači.

Kako biste opisali inovatorke i inovatore, šta je njihova zajednička osobina?

BORAK: Inovatori su veoma kreativne osobe koje svojim znanjem i domišljatim pristupom dolaze do inventivnih ili originalnih tehničko-tehnoloških, proizvodnih rešenja zatim novih proizvoda, usluga i čitavog niza materijalnih dobara.

Inovatori mogu da budu osobe koje mogu da dođu do inovativnog rešenja nekog problema na bazi planiranih i osmišljenih istraživačkih procesa u laboratorijama i istraživačkim centrima. Inovatori mogu, takođe, da budu fizička lica koja mogu, a ne moraju, da budu osposobljeni za oblast u kojoj daju kreativna i inovativna rešenja, a svojom domišljatošću i orginalnošću daju novostvorenu vrednost nekom proizvodu, usluzi i drugim resursima potrebnim čovečanstvu.

Inovatore, u celini, odlikuje “glad” za inventivnošću sa ciljem dolaska do novih orginalnih tehničko tehnoloških i drugih rešenja pogodnih da se poboljša život na zemlji i šire u vasioni.

Kako da vam se jave mladi ljudi s potencijalnom inovacijom, šta je prvi korak? Imate li za njih neku poruku?

BORAK: U svim stvaralačkim aktivnostima mladih se preporučuje da se obavezno oslone na mentora koji će moći da prepozna njihov kreativni i inovativni potecijal i koji će ih stručno usmeriti da isti plasira svoju imaginaciju odnosno svoju ideju tj. put od ideje do konačnog rezultata. Mentor, takođe, treba da ih obuči koji su to načini i postupci za proveru da li je njihova ideja originalno rešenje, a nije možda kopija nekog već objavljenog i zaštićenog dela. Mladima treba objasniti, najbolje ako je dobar i obučen mentor, da svoje kvalitetno inovativno delo treba zaštiti u Zavodima ili agencijama za intelektualnu svojinu.

Tako je ta inovativna ideja zaštićena u formi koja se zove patent. Polazeći od prethodnog, put tog patenta dalje teče ka realizaciji novog proizvoda, robe ili usluge pri čemu treba voditi računa da se dobro krije taj put bilo da ga radi autor ili neki investitor. Investitor je osoba ili firma koja može da otkupi patent tada se sklapa Ugovor o tom poslu. Sugestija je da se sklapanje ugovora poverava stručnom advokatu koji je licenciran od strane Zavoda ili Agencije.

Ako do sada sada nisi, obavezno pogledaj i najavni video Sajma i javi hoćeš li nam se pridružiti na našem FB eventu.

Pročitaj intervjue s partnerima iz regije:

• Pogledaj agendu Sajma inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”
• Igor Dujmović (Udruga inovatora Hrvatske): Inovatorke i inovatori su najpotrebniji u kriznim vremenima
• Video intervju sa Huseinom Hujićem (Asocijacija inovatora BiH) – Svaka inovacija je potencijalni društveno-razvojni projekt!
• Urška Fric (Konzorcij za prenos tehnologij iz JRO v gospodarstvo – KTT): Inovatori i inovatorice su se savršeno prilagodili trenutnoj situaciji
• Collectivibe virtuelni događaji: Kako (mali) biznisi mogu da prežive COVID-19 pandemiju?
• Mirza Cifrić: Vidimo se na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”!
• Mate Rimac: Vidimo se na Sajmu inovacija i poduzetništva “Sarajevo 2020”!

Detaljne informacije o Sajmu pronađi ovdje. 

*Prijave su zatvorene!

________________________

• Ako već nisi, registruj se i pridruži našoj zajednici za više sličnih poziva, savjeta i odgovora na tvoja pitanja.
• Učlani se i u našu Facebook grupu lonac.pro – zajednica za aktivizam i preduzetništvo.